Standard
OPŠTI IZGLED
Snažno građen, kratak u slabinskom delu, vrlo pokretan. Široka lobanja. Grudi i rebra duboki i dobro zaobljeni. Širok i snažan u slabinskom delu i zadnjim nogama. Dakle, labrador je snažan pas, zbijen i kvadratičan, masivan, ali ipak nije trom već energičan i izuzetno pokretan. Grudni koš treba biti dovoljno širok i izuzetno dubok sa izraženim predprsjem, a tijelo sa kratkim trbuhom i nepotpasanim, tako da je i donja linija ravna kao i gornja, što daje utisak kvadrata. Slobodno možemo reći da je to tenk od psa, a česti smo svedoci da na izložbama prolaze lagani, vižljasti, uskogrudni psi sa maltene ravnim rebrima, što nikako ne uliva utisak tipičnog psa osposobljenog za rad u vodi. Normalno, ni suviše tromi primerci sa mnogo naslaga masnih zaliha nisu poželjni.
KARAKTER
Uravnotežen, veoma budan, odličnog nosa, mekih usta, sa oduševljenjem ide u vodu, ima sposobnost prilagođavanja u predanog pratioca. Labrador je uravnotežen i ne pokazuje nikakvu agresivnost. Međutim, u poslednje vreme smo svedoci, srećom pojedinačnih primera oštrijih, ujedljivih jedinki, a neretko ih neodgovorni uzgajivači preporučuju kao odlične čuvare. Labrador ima visoko kotiran nos u psećoj populaciji, a aport im je urođena osobina i on je mek, nežan i odmeren. Kada je voda u pitanju on je svoj na svome, pa i sama pomisao na psa u vodi asocira na labradora. Retki su primerci koji ne vole vodu, ali je verovatno to greška vlasnika koji ih je na neadekvatan način upoznao prvi put s vodom.
NARAV
Inteligentan, oprezan i poslušan. Prijateljske prirode, nikada sa znacima agresivnosti ili jasne plašljivosti sa velikom željom pruža radost svom gospodaru. Sve ovo govori u prilog labradoru da je savršen kućni ljubimac. Kako agresivnost, tako i plašljivost je strana labradoru, no opet je vlasnik taj koji je kriv što se pas plaši, podvija rep ispod zadnjih nogu, glavu savija dole, saginje se, podrhtava ili često iz straha pokazuje zube.
GLAVA I LOBANJA
Široka lobanja sa jasnim stopom, dobro modelirana bez mesnatih obraza. Vilice srednje dužine, pune snage ne špicaste. Široke, dobro razvijene nosnice. Glava pokazuje mirnoću i blag izraz, oslikava plemenitost i inteligentnost. Prelazak lobanjskog i nosnog dela treba biti izražen, ali opet ne prenaglašen niti blag i kos, odnosno slabo primetan i proporcija je 1:1. Gledano spreda njuška treba biti široka i duboka, odnosno jaka i četvrtasta, a nikako špicasta odnosno klinasta i previše dugačka. Nos je je kod crnih pasa uvek crn, kod smeđih pasa smeđ, ali retko svetlo ružičast, dok je kod žutih izuzetno crn, a uglavnom smeđ, što ipak nije odraz loše pigmentacije i uglavnom je takav od jeseni do proleća. Obrazi su mišićavi i snažni, znači jaki, a nikako suvi i nerazvijeni, odnosno izraženi i opušteni. Usne i desni su izuzetno dobro i tamno pigmentirane.
OČI
Srednje veličine, pri tome pokazuju inteligenciju i dobru narav. Braon ili boje lešnika, što tamnije to bolje. Sigurno da je mnogo bolje što tamnije oko ali, kod smeđih labradora je mahom, kao po pravilu za nijansu svetlije, kod žutih labradora s obzirom na boju dlake malo svjetlije oko se i tako ne zapaža. Kod crnih labradora svetlije oko odaje utisak žutog oka što nikako nije u redu, tako da je kod njega poželjnije uvek tamno smeđe. Treći očni kapak treba biti pigmentiran, gornji i donji očni kapak odnosno rubovi su tamno pigmentirani, dok je kod smeđih labradora ipak dosta svetlije, boje oraha.
UŠI
Ne velike ili teške, dobro priležu uz glavu, visoko i prilično dobro unazad usađene. Labrador uši uglavnom drži u pažnji, kada se lepo ocrtavaju. Srednje su velike u vidu trougla. Ne bi trebalo da budu prevelike kao kod ptičara niti pak suviše iza nošene.
ZUBALO
Vilice i zubi snažni sa perfektnim pravilnim i makazastim zubalom, pri čemu gornji sekutići bez međuprostora pokrivaju sekutiće donje vilice. Zubi postavljeni vertikalno u vilici. Standard ne navodi zubnu formulu od 42 stalna zuba, mada se to potpuno podrazumeva. Medjutim, različita su tumačenja ove rečenice. Većina zemalja članica FCI insistira na zubnoj formuli sa svim zubima, tumačeći nedostatak zuba genetskom opterećenošću i nasleđem. Neke pak zemlje članice FCI-a tolerišu nedostatak jednog ili dva zuba, ali oni koji učestvuju u zagrizu moraju biti svi prisutni. Tumačenje je i da je potpuno makazasto zubalo ustvari obavezno prisustvo očnjaka i sekutića koji su poređani u nizu i koji stvaraju zagriz, a neki tu podrazumevaju i obavezno prisustvo p1? O prekobrojnosti zuba takođe postoje različita tumačenja, ali u svim zemljama se obavezno preporučuje da se psi (normalno, ako im ovi nedostaci nisu diskvalifikujući) sa ovim problemima pare isključivo sa jedinkama koje imaju 42 zuba. Dakle, ovde se radi o različitim tumačenjima potpunog, kompletnog zubala. Često smo bili svedoci da su mnogi uvezeni psi i to mahom iz matične zemlje na našim izložbama loše prolazili zbog nedostatka zuba čiji su vlasnici sa mnogo muka i odricanja i pređenih kilometara uvozili pse iz Engleske i nekih drugih zemalja, pravdajući se da se tamo zubi ne broje, već da se gleda samo zagriz. U osnovi, to i jeste istina, ali u Engleskoj se više od 100 godina vodi računa o selekciji, pravilnom odgoju, linijskom uzgoju i savest samih uzgajivača je na mnogo višem nivou, a mi smo još uvek jako daleko, tako da je ipak puno bolje imati psa sa svim zubima. Dakle, to je mač sa dve oštrice i činjenje medveđe usluge rasi, ali zbog slobodnog tumačenja standarda imamo osnove da kažemo da manjak zuba standard ne smatra manom. Diskvalificirajuća mana je podgriz ili predgriz, a klještasto zubalo u odnosu na starost i trošenje zuba i vertikalnu postavljenost je tolerantno.
VRAT
Suv, jak, pun snage prelazi u dobro postavljene plećke. Vrat labradora je izuzetno jak i snažan koji treba nositi odgovarajuću glavu i naravno aport. Od duge i klinaste glave skraćivanjem na proporcionalnu, kratku i široku njušku i lobanju, dobili smo ipak malo slabije zategnutu kožu na vratu sa dve bore. To nije mana ukoliko je prezentacija psa izuzetna i pas se nauči da prilikom predstavljanja na izložbi podigne glavu i zategne kožu na vratu, koja je pri slobodnom kretanju malo labavija.
TELO
Grudi dobre širine i dubine, jako zaobljena, bačvasta rebra, ravna gornja linija. Široke kratke i snažne slabine. Ravna gornja linija. Telo je u principu kratko, zdepasto, odnosno lepo upakovano. Što je pas kraći to mu je i leđna linija bolja i ravnija, a zbog kratkog stomaka i donja linija je ravna. Zbog dubokog prsnog koša s izrazenim predprsjem labrador daje utisak kao da je kraćih prednjih nogu.
Prednje noge: Plećka duga i koso postavljena. Prednje noge sa snažnim kostima i ravne od lakta do zemlje, bez obzira dali se promatraju od napred ili sa strane. Prednje noge trebaju biti jakog kostura, jer trebaju nositi snažno telo, a uz to idu i krupne kosti i snažni mišići. Labrador ne sme odavati utisak da je na dugim i tankim nogama.
Zadnje noge: Nisu strme, dobro uglovan koleni zglob. Kravlji stav u većem stepenu nepoželjan.
Kod labradora su uglavnom zadnje noge dobro uglovane pa se uglavnom odmah zapažaju primerci koji imaju otvorene uglove. Kostur treba biti snažan i okruženom jakom mišićnom masom koja se međusobno ocrtava i odiže dajući utisak otupljenog srca.
ŠAPE
Okrugle, kompaktne sa dobro izraženim jastučićima koji su tamno pigmentirani. Između prstiju se nalaze tzv. plivaće kožice.
REP
Znak raspoznavanja, veoma debeo u korenu, ravnomerno se sužava ka vrhu, srednje dužine. Bez zastavica, ipak odlakan celom površinom sa kratkom, debelom, gustom dlakom koja ga čini okruglim, a takav rep se naziva vidrin rep. Pomera ga radosno, ipak ne treba da je zavijeno iznad leđa nošen. Još uvek je pravi vidrin rep na našim izložbama retkost i često se čine greške kada se nagrađuju psi s izuzetno tankim repom koga doduše nose u ravnini ledja, a zamera se psima koji imaju jak i snažan, tipičan rep, ali ga nose višlje i u afektu, dominaciji, takozvano veselo nošenje repa ili ga pak kružno pomeraju kao u igri. Moramo razlikovati visoko nosen rep u odnosu na zavijen iznad ledja nosen rep srpasto ili polukruzno. Duzina repa je do skocnog zgloba, a cesto mu sam vrh skracivanjem dlake pojacavamo.
KRETANJE
Slobodno, osvaja prostor, pri tome prednje i zadnje noge su ravne i paralelne. Sigurno da je loša motorika zadnjih nogu povezana s displazijom zglobova kukova čime je labrador kao rasa izuzetno opterećen što se ponekad i golim okom može pri hodu zapaziti. Zato je u velikom interesu daljeg razvoja rase labrador retrivera na ovim prostorima kontrola RTG - snimkom kukova. Moramo biti samokritični i mnogo odgovorniji prema našem labradoru, inače ćemo morati uskoro krenuti od nule.
DLAKA
Prepoznatljiva oznaka, kratka, gusta, ne talasasta, bez zastavica, prilično oštra, poddlaka otporna prema vremenu. Normalno je da psi koji se drže u stanu, umesto ove tvrde i oštre dlake imaju daleko mekšu, plišanu. Često se dešava da je dlaka na zadnjim nogama nesto duža (tzv. zastavice), ali taj problem se rešava makazicama par dana pre izložbe čisto estetike radi. Ponekad smo svedoci da vidimo labradore koji na leđiima, odnosno sapima imaju za nijansu dužu dlaku koja teži talasanju, ali se četkama za ispravljanje dlake može rešiti i nije nikakav nedostatak u upoređenju s malom, uskom glavom, dugom i šiljastom njuškom, slabim kosturom, nedovoljnom masom, tankim repom. Ponekad kod crnih pasa izbija crvenkasta poddlaka što se ne može tolerisati.
BOJA
Jednobojno crna, žuta ili jetreno ili čokoladno smeđa. Žuta je od svetlije krem do lisičje crvene. Crna boja je kod negovane dlake izuzetno cenjena i popularna i pod utjecajem sunca ima specifican sjaj. Kod pasa koji su u linjanju, vrhovi znaju biti sivkasti kao posledica gubljenja pigmenta. Žuta boja je zastupljena u svim nijansama počevši od krem bele, boje slonove kosti, limun žute, narandžaste pa do lisičje crvene (fox red). Najtipičnija žuta boja je, kako francuzi kažu, odnosno boja peska, ali ne rečnog već pustinjskog peska. Bez obzira o kojoj nijansi žute se radi, žutim psima su uvek za nijansu tamnije uši, duž leđa i od gore rep, a karakteristična je bleđa pruga ispred i iza lopatice. Čokoladna, tj. tamno smeđa je najređa boja labradora sa kojom još uvek nismo u stanju manipulirati. Upotrebom ove boje u priplodu moramo biti pažljivi, jer im je ionako bolna tačka svetlo oko, nos, usnice, očni kapci, uopšteno pigmentacija, a česti su i primerci svetlo smeđe boje, pa čak i crvenkasto - smeđi. Bilo koja druga boja ili kombinacija boja vodi diskvalifikaciji. Prihvatljiva je mala bela fleka na grudima. Bela (seda) dlaka kao rezultat starosti ne sme biti penalzirana.
VISINA
Idealna visina grebena za mužjake je 56-57 cm, a za ženke 54-56 cm.
Teško je shvatiti da se celokupna populacija labrador retrivera može svrstati u dva-tri centimetra.
No ipak je stvarno tako, ali treba napomenuti da je standardom napomenuta idealna visina što ćemo retko u standardu bilo koje vrste pronaći.
Dakle, ipak par centimetara gore-dole tolerancija postoji, ali iz francuskog retriver kluba su izneli podatak da je to otprilike 51-61 cm, normalno, bitna je i proporcija psa da zadrzi svoju kvadratičnost.
Idealna visina grebena:
- mužjaci 56-57cm (22-22.5 in)
- ženke 54-56cm (21-22 in)
TEŽINA
25 to 30 kg (55-66 lb)
TESTISI
Mužjaci trebaju da imaju dva normalno razvijena testisa, potpuno spuštena u skrotum.