Uticaj spoljašnjih faktora na dresuru
Dresura pasa se može obavljati na različitim mestima i u različito doba godine ili dana. Spoljašnji uslovi pod kojima se odvija obuka različito utiču na dresuru i njene rezultate. Izvesni činioci i uslovi sredine ubrzavaju dresuru dok ih drugi koče.
Ako na mestu gde se odvija dresura ima mnogo stvari koje odvlače pažnju psu (faktori ometanja) obuka će biti otežana. Uslovni refleksi će pod uticajem jakih nadražaja koji odvlače pažnju psa biti blokirani i on će odbiti da se pokorava dreseru. Nadražaji koji odvlače pažnju mogu biti spoljašnjeg ili utrašnjeg porekla ali su i podjednako uticajni. Na primer buka domaće životinje koje se nalaze u blizini mesta dresiranja, zdravlje psa koji se dresira, sve to odvlači njegovu pažnju. Stepen delovanja tih faktora zavisi od toga u kojoj su meri razvijeni uslovni refleksi, odnosno stepen izdresiranosti psa. Vrućina i hladnoća su jaki faktori ometanja jer deluju na fiziološko stanje čime se smanjuje stepen zainteresovanosti za obuku. Kad vlada velika vrućina pas se brže zamara i gubi radnu sposobnost. Zbog toga je za vreme letnjih vrućina potrebno počinjati rano ujutro. U to vreme je porast temperature postepen i pas se lakše navikava na vrućinu.
Niska zimska temperatura je takođe negativna na radnu sposobnost psa jer on vrlo teško podnosi hladnoću i često odbija da izvrši zapovest. Na dresiranje negativno utiču i faktori ometanja fiziološke prirode — zamor, glad, blizina kuje u vreme parenja, itd... Vrlo je teško boriti se protiv ovih faktora pošto su oni fiziološkog karaktera. Njihov uticaj se može odstraniti samo izuzetno jakim nadražajima. Dejstvo uslova spoljašnje sredine je naročito značajno u dresiranju pasa tragača. Jak vetar može da oduva ostavljeni miris koji služi kao trag ali ako duva u pravcu njuške psa olakšava traganje. Vlažna i travnata zemlja duže zadržava ostavljeni miris od suve i kamenite podloge, itd... Prilikom dresure psa tragača potrebno je voditi računa o reljefu tla, o dobu godine, temperaturi vazduha i drugim prirodnim uslovima. Prohladno vreme i svež atmosferski vazduh smatraju se najpogodnijim vremenskim uslovima za obuku pasa. Da bi se u dresuri dobili što bolji rezultati potrebno je često menjati mesto obuke. Nova mesta pojačavaju pažnju psu i doživljaj.
U drugom delu obuke se razvijaju složenije navike pomoćnog karaktera koje će kasnije služiti kao činilac povezivanja različitih specijalnih navika za neku od službi. Za vreme trećeg, završnog, perioda, pas se priprema za strogo određenu namenu, na primer za psa čuvara, psa tragača, itd... Ipak nemoguće je povući oštru granicu između pojedinih perioda jer se za vreme cele obuke paralelno sa složenim navikama usavršavaju i ponavljaju navike osnovnog kursa. U praksi se pokazalo da uspeh dresiranja u mnogome zavisi od toga da li su rešeni sledeći problemi:
a) da li je obuka dobro organizovana i da li se ona u praksi dobro primenjuje;
b) da li dreser poznaje teoriju i ume li pravilno da analizira svoje postupke i ponašanje psa;
c) da li dreser pravilno primenjuje tehniku obuke;
d) da li su dobro odabrani psi za specijalne vidove službe u zavisnosti od rase,
e) do koje su mere uslovi za dresuru pogodni.
Za vreme obuke uvek je potrebno držati se principa sistematičnosti i povezanosti. Ako se ne držimo principa povezanosti uspeh će izostati. Dobro organizovan i povezan sistem dresure omogućiće nam da bolje i pravilnije kod psa izgradimo potrebne navike i da te navike povežemo u jednu celinu. Novonastale navike je uvek potrebno povezivati sa ranijim navikama.