Puzanje
Osnovna komanda je „puzi". Uslovni nadražaj za razvijanje navike puzanja su komanda (zvučni signal) „puzi" i ponašanje samog dresera. Neposredni ili bezuslovni nadražaj je pritisak rukom na leđa i zatezanje povodnika.
Obuka treba da se odvija na ravnom, čistom, i suvom terenu. Navika puzanja se uvežbava na sledeći način: dreser legne na zemlju (okrenut na desni bok i gleda prema psu) i izgovara komandu „lezi" i istovremeno poleže psa pored sebe i to tako da glava psa bude u visini njegovog ramena. Dok pas leže treba ga milovati i dati mu malo poslastica. Kad se pas umiri dreser drži u desnoj ruci povodnik, bliže ogrlici, levom rukom blago pritiska leđa psa, izgovara komandu „puzi" i neposredno posle toga i sam čini pokret napred i povlači uzicom i psa da puzi.
Ako pas za vreme prvih vežbi pokuša da ustane dreser izgovara komandu „lezi" i ponovo pritiska rukom na leđa psa ne dozvoljavajući mu da ustane. Kada pas pravilno puzi dreser mu tepa komandom „dobro", miluje ga i daje mu poslasticu. Pošto se pređe 10 do 12 metara pravi se pauza od jedne minute za koje vreme se psu daju poslastice. Zatim dreser nastavlja da puzi izgovarajući komandu „puzi", „dobro", „puzi", i vukući povodnik prisiljava psa da puzi za njim.
Čim se kod psa razvije uslovni refleks na komandu „puzi" prelazi se na navikavanje na puzanje bez povodnika. Povodnik se odlaže na zemlju, dreser se stavlja u položaj za puzanje, izgovara komandu „puzi" i zajedno sa psom prelazi određeno rastojanje. Ako pas bez povodnika pokuša da pobegne potrebno je početi vežbu nanovo sa povodnikom. Kasnije se navika puzanja usavršava naime pas se navikava da puzi na različitom zemljištu a rastojanje se povećava do 25 metara.
Zatim se pas tera da sam prepuzi neki otvoreni prostor bez povodnika samo na komandu „puzi" i bez puzanja dresera. U toku tih vežbi se kod psa uslovni refleks razvija na osnovu oponašanja dresera. Ako dreser legne, leći će i pas.