Uzajamni odnos dresera i psa i uloga pomoćnika
Dobar dreser je gospodar i prijatelj psa. Pas ga odlično razlikuje od drugih ljudi i bezgranično mu veruje. Stepen poslušnosti zavisi od toga do koje mere je pas vezan za svog gospodara. Nepoverenje u dresera loše će se odraziti na rezultate obuke. Normalan uzajamni odnos između dresera i psa se postiže sistematičnim kontaktom. Nežno obraćanje, pažljivo ophođenje i dobra ishrana su najbolji način za uspostavljanje dobrog kontakta. Kao što je poznato psi imaju različite karaktere, različit stepen nadražljivosti i zbog toga će se način ponašanja dresera preneti i na psa.
Nekoliko puta smo imali prilike da vidimo kako tromo ponašanje dresera koči živost pokreta kod psa. Dreser mora dobro da poznaje psa, da ga neprestano posmatra kako bi zapazio sve promene u njegovom ponašanju. Dreser mora da bude energičan, čio, strpljiv, uvek da pazi na svoj glas, da ne zaboravi da komandu pohvale i pretnje izgovara jasnim glasom kako bi se one mogle razlikovati. Potrebno je znati postupati sa psima, voditi računa o tipu njihove nervne aktivnosti.
Na primer sa plašljivim psom treba postupati obazrivije nego sa hrabrim. Za vreme obuke može doći do napetih odnosa između dresera i psa i tada se javljaju izvesne negativne odlike kod psa a to je nepoželjno. U tim slučajevima dreser mora odmah da koristi preteći glas zahtevajući od psa da ispuni zapovest. Ako se pas inati dreser mora odmah da upotrebi najenergičnije mere, uključujući i lagani udarac prutićem kako bi pas ispunio ono što se od njega traži. A pošto pas to izvrši iz usta dresera treba da se čuju komande odobravanja i pohvale izgovorene mekim i prijatnim glasom. To čini osnovu uzajamnog odnosa psa i dresera. Taj odnos mora uvek biti protkan nečim lepim i dobrim.
Kad se dreser upoznaje sa psom mora biti svestan činjenice da zao pas može napasti a da pas kukavica može pobeći. Ponekad pas neće ni napasti ni pobeći nego jednostavno dozvoliti da mu se priđe ali stalno će biti na oprezu, sa nepoverenjem će pratiti pokrete nepoznatog čoveka i režati. U takvim slučajevima dreser mora da ispolji snalažljivost i opreznosti i najmanja neopreznost može da izazove velike neprilike. Nesnalažljiv i plašljiv dreser će se naći u nedoumici ili će čak pokušati da se povuče a tada ga pas može napasti. U takvim situacijama potrebno je nazvati psa po imenu, hrabro mu prići i uhvatiti ga za ogrlicu, i dalje mu tepati, pomilovati ga slobodnom rukom a drugom rukom zakačiti povodnik i labavo vezati njušku pantljikom, zatim izaći iz sobe i malo ga prošetati. Ako je pas bojažljiv treba sa njim nežno i pažljivo postupati.
Za vreme razvijanja navike tokom pomoćnog i specijalnog kursa dreser ima pomoćnika koji poznaje tehniku i teoriju dresure. I pomoćnik mora pravilno oceniti ponašanje psa, biti hrabar, vešt i tačno ispunjavati sve zahteve dresera. Kada je cilj da se kod psa razvije neprijateljski stav, u obuci pasa čuvara i graničara, uloga pomoćnika je veoma značajna. U dresuri pasa tragača, graničara i čuvara, potrebno je stalno menjati pomoćnika da se psi ne bi na njih navikli. U dresuri pasa tragača osnovni zadaci pomoćnika su ostavljanje tragova i pretraživanje mesta i prostorija. Veoma važnu ulogu pomoćnik ima i u dresuri pasa za vezu. Tada je pomoćnik u stvari i sam dreser i mora da psa pazi i hrani. U svakom slučaju dreser je taj koji rukovodi radom pomoćnika i podseća ih na njihove obaveze.