O načinu rada i navikama
Za obučavanje pasa se koristi određeni, u praksi proveren, način rada. Način rada se može definisati kao sistem ophođenja i tehnika delovanja na psa za vreme razvijanja navika bilo koje vrste. Za razvijanje svake pojedine navike potrebno je primenjivati poseban način rada. Na primer da bismo psa naučili da na komandu sedne postupamo na sledeći način: desnom rukom držimo povodnik i neposredno posle izgovaranja komande "sedi" levom rukom pritiskamo slabine psa terajući ga da sedne. Tako postupajući dreser će kod psa razviti uslovni refleks na zvučni signal, odnosno na komandu "sedi". Ali nije to jedini način na koji se može razviti navika reagovanja na komandu "sedi".
Postoji još jedna metoda tako što se povodnik nagazi nogom a iznad glave psa drži se parče mesa i pas će svakako podići njušku na gore i biće prinuđen da sedne. Za trenutak kad pas seda reći ćemo komandu "sedi". Za svaki poseban slučaj, u zavisnosti od uslova, koristi se najracionalniji način rada.
Uvek je, nezavisno od posebnog cilja dresera, potrebno proučiti koja je najbolja i najracionalnija tehnika za dresuru određenog psa. Što je stvaralačka inicijativa dresera u pogledu tehnike rada veća to će brži i veći biti i postignuti uspeh. Navika se definiše kao sposobnost psa da ispuni ono za što je bio treniran. Navika je rezultat primene određene tehnike rada.
Izgrađene navike se po svom karakteru dele na proste i složene. U proste navike spadaju uslovni refleksi tipa kada pas na komandu SEDI sedne a u složene navike spadaju one koje se sastoje od nekoliko uslovnih refleksa. Na primer izbor nekog predmeta na osnovu mirisa jer na komandu dresera pas mora da priđe predmetima, da među njima odabere potrebnu stvar, da je donese do drsera i sedne pored njega. U ovoj navici se jasno vidi veći broj akcija.