Komanda zabrane "fuj"
Da bi se sprečila ili predupredila neka nepoželjna radnja kod obuke ili kasnije u životu psa kod njega se razvija uslovni refleks na komandu „fuj" koja označava zabranu.
Bezuslovni nadražaj za razvijanje ovog uslovnog refleksa je bol izazvan trzajem povodnika ili udarcem prutića po butinama zadnjih nogu. Komandu „fuj" i bezuslovni nadražaj bola treba sinhronizovano primeniti onog trenutka kad je pas spreman da uradi nešto što je nedopušteno. Komanda „fuj" se izgovara oštrim i pretećim glasom i samo onda kada je to neophodno.
Ovu komandu ne treba koristiti bez naročite potrebe jer će u protivnom ona izgubiti svoj značaj. Za mesto obuke se odabira mesto gde ima dosta različitih spoljašnjih nadražaja. Psu se oko vrata stavlja ogrlica i pušta se na pola dužine povodnika.
Ako pas samovoljno pokuša da se baci na neku životinju ili na nekog prolaznika izgovara se komanda „fuj" i istovremeno se naglim trzajem povodnika pas zaustavlja. U slučaju da se pas u takvom trenutku nalazi u neposrednoj blizini dresera ovaj uz komandu „fuj" mora upotrebiti prutić. Kad pas izvrši zapovest treba ga nagraditi.
Kada se izdresira da reaguje na komandu „fuj" bez primene bola prelazi se na složeniji vid obuke. Dužina povodnika se sve više produžava a na kraju se pas pušta da se potpuno oslobodi. Svaki put kad pas pokuša da uradi nepoželjno dreser koristi povodnik ili prutić.
Komanda „fuj" se koristi i kad pas bez dozvole dresera uzima hranu iz ruku nepoznatog čoveka ili sa zemlje.
Može se smatrati da je uslovni refleks na komandu „fuj" dobro razvijen tek onda kada pas koji se slobodno šeta i koji vidi nadražaj koji ga je ranije nadraživao odmah trči ka dreseru ili se baca na čoveka koji mu nudi hranu.