Intonacija glasa i njen značaj za dresuru
Zvučne komande je potrebno izgovarati odsečno i dovoljne glasno upotrebljavajući različitu intonaciju glasa. Ne sme se dozvoliti da glas dresera bude monoton. Preterano visoka ili niska visina glasa su takođe nepogodne ukoliko se stalne koristi samo jedna od njih. Psi imaju izvanredno razvijen sluh i reaguju na boju glasa i to kako na jačinu glasa tako i na dužinu trajanja glasa. Na to treba obratiti posebnu pažnju jer zvučni signali predstavljaju sredstvo opštenja dresera sa psom, to je "jezik" kojim čovek zapoveda i zahteva izvršenje određenih radnji.
Glas je važan elemenat jer pomoću njega čovek utiče na životinju koju dresira potčinjavajući je svojoj volji. Pogrešna komanda i nepravilno korišćenje glasa može da dovede u pitanje uspeh same dresure jer zbunjuje psa.
U praktičnom radu je od samog početka, a naročito i u vreme kad se kod psa razvijaju osnovne navike, potrebno izgovoriti komande što je moguće razgovetnije i različitom intonacijom glasa. Na primer komande pretnje se izgovaraju odsečnim, strogim i povišenim glasom a komande pohvale otegnuto i nežno. Pravilnom primenom intonacije kod psa se razvija sposobnost pravilnog reagovanja na glas dresera. Uz pretnju ide strogi glas, uz nagradu blag i miran glas.
Kada se radi sa psima dreser treba da pamti da ako pas ne ispunjava njegove zahteve mora odmah ponoviti zapovest i to povišenim tonom u kojem se naslućuje pretnja o mogućnosti kazne. Nasuprot tome kada je zapovest ispunjena komanda pohvale se izgovara sa prizvukom odobrenja i blagim glasom. Kod pasa se razvija uslovni refleks na boju i visinu glasa. Oni znaju da preteći glas prethodi neprijatnostima od strane dresera a ljubazan i prijatan glas prethodi obaveznim nagradama.
Na jednom primeru ćemo da objasnimo važnost intonacije. Psa treba naučiti da ide pored dresera. Ako pas istrčava ili zaostaje iza dresera onda ga trzajem povodnika vraćamo pored noge. Uz to izgovaramo komandu "pored" povišenim i pretećim glasom (ali naravno prvo izgovorimo PORED pa odma zatim povučemo uzicu). Ako se pas nalazi pored noge (pravilan položaj) upotrebljava se ista komanda "pored" ali sada izgovorena mekim i prijatnim glasom. Ponavljanjem tog postupka se kod psa obrazuje novi uslovni refleks na intonaciju glasa: komanda "pored" izgovorena pretećim glasom znači će za psa moguću kaznu. Da bi kaznu izbegao pas će se na taj signal odmah vratiti uz levu nogu dresera. Posle ovoga pas neće želeti da napušta mesto pored noge osim u slučaju nove zapovesti. On oseća da samo nalazeći se pored noge dresera može da bude miran i da blagi glas svog gospodara može da čuje samo onda kada je na tom mestu ili da dobije nagradu u vidu komada mesa. Napuštanje mesta pored noge treba da se proprati pretećom komandom kojoj sledi jak trzaj povodnikom.
U zavisnosti od brzine navikavanja psa na intonaciju glasa zavisi i brzina dresiranje. Ne sme se dozvoliti izgovaranje neprirodnih i nepoznatih glasova, ili ako nije dosledne i iste komande jer pas kad primeti lažnost postaje nepoverljiv prema komandama dresera i to je vrlo otežavajuće i može dovesti do totalnog neuspeha dresiranja. Pravilne i u pravo vreme upotrebljene intonacije postaju navika samog dresera, koji se koristi njima pravovremeno i tačno.