Donošenje stvari
Osnovna komanda je „aport". Očekuje se da na dreserovu izgovorenu komandu APORT bačenu stvar pas uzme u usta i vrati dreseru.
Predmeti za donošenje mogu biti specijalno za te svrhe napravljeni na primer štap ili razni drugi laki predmeti različitog oblika naprimer rukavica, torbica, itd... Donošenje predmeta je važna karika u dresiranju psa jer ona povezuje različite stepene obuke tako da predstavlja osnovu za specijalni kurs. Ako dreser uspe da kod psa razvije „ljubav" za donošenje predmeta kasnije će mu biti mnogo lakše da razvije ceo niz specijalnih složenih navika. Pas će aktivno čuvati stvari svog vlasnika i sa interesovanjem će tražiti sakriveni predmet ili stvar koju je odneo neki nepoznati čovek.
Tehnika dresiranja se ovde zasniva više na urođenom „talentu" psa nego na prinudi.
Da bi razvio uslovni refleks dreser mora da na neki način kod psa izazove želju da hvata bačene predmete. Najbolji način za to je „oživljavanje" predmeta pred psom to jest svaki predmet koji je bačen se brzo kreće i time predstavlja dovoljno jak nadražaj koji će kod psa izazvati ispoljavanje urođene reakcije (instinkta) hvatanja jer ga asocira na životinju koju lovi.
Da bi se razvio refleks na komandu „aport" koristi se sledeći postupak: dreser u desnoj ruci drži neki predmet, maše njime ispred psa i svoj pokret prati komandom „aport". To nadražuje psa i on pokušava da uhvati predmet koji mu igra pred očima. Čim pas ima želju da ga uhvati treba izgovoriti komande „aport" i „dobro" i posle pola minuta pustiti predmet da ga pas drži u čeljustima neko vreme.
Kada je pas već naučio da na komandu uzme predmet iz ruke i da ga neko vreme drži u čeljustima, predmet se može poneti i baciti u početku bliže a kasnije dalje sa tim da ga pas donese. Pre nego što se predmet baci psa treba malo nadražiti mašući predmetom pred njegovim očima. Ako pas komandu ne izvrši odmah dreser mu baca dotični predmet pred noge izazivajući na taj način želju kod psa da se predmet uhvati. Kad pas donese predmet treba se malo poigrati sa njim pomilovati ga i nagraditi poslasticom. Da pas ne bi ispuštao predmet iz usta bez komande „daj" dreser mu žuri u susret, tera ga da sedne sa predmetom i dalje u zubima i nešto kasnije izgovara komandu „daj", uzima mu predmet iz usta i nagrađuje ga. Ako pas pokuša da ispusti predmet pre nego što je dreser izgovorio naredbu DAJ treba pretećim glasom izgovoriti komandu „aport" da pas taj predmet ponovo uzme u usta.
Tokom daljeg dresiranja navika donošenja predmeta se usavršava. Pas se ne šalje odmah za bačenim predmetom već pošto je neko vreme proveo nepokretan. Predmet se baci, izgovara se komanda „sedi" povišenim glasom i ako je nužno povuče se povodnikom. Zatim se pas vežba da sedi sa donesenim predmetom i da ga nosi u zubima dok ide pored dresera. Međutim naviku donošenja predmeta moguće je razviti i metodom prinude. Dreser drži predmet u desnoj ruci a palcem leve ruke jako pritiska na donju vilicu psa prisiljavajući ga da otvori čeljust. Čim pas otvori čeljust u nju se pažljivo stavlja predmet i odmah se prestaje sa pritiskivanjem palca na donju vilicu kako bi prestao osećaj bola. Istovremeno se izgovaraju komande „aport" i „dobro" i pas se miluje. Posle izvesnog vremena kad pas bude čuo komandu „aport" sam će zgrabiti predmet da bi izbegao bol. Ipak treba dodati da obuka psa metodom prinude retko daje dobre rezultate. Kod pasa obučenih na taj način interesovanje za bačenim predmetom se gubi brže nego kod pasa koji su obučeni prirodnim načinom. Dešava se da pas drži predmet u zubima, da trči sa njim ali da neće da priđe na poziv. U tom slučaju je potrebno izdati komandu „sedi" prići psu i uzeti mu predmet iz čeljusti.
Ima pasa koji se vrlo teško navikavaju na ovaj način dresiranja. Tada je potrebno koristiti najrazličitije metode kako bi se pronašao pravi način. U takvim slučajevima kao predmeti za hvatanje služe razne krpice, lopte, sveže kosti, i slične stvari. Nekad se koristi i metoda „oponašanja" . Naime pas koji se teško dresira sedi i gleda dobro istreniranog psa kako trči za bačenim predmetom i za to dobija nagradu.
Da pas ne bi ispuštao predmet koji nosi dok ide pored dresera dreser menja brzinu hodanja — čas ide brže, čas sporije. Na taj način se pas navikava da nosi predmet u zubimo po terenu. Sa daljim treningom se ova navika sve više usavršava. Pas se uči da sa predmetom u zubima stoji i sedi i kad dreser nije prisutan. Međutim ne preporučuje se često ponavljanje ovih vežbi da pas ne bi izgubio zainteresovanost za donošenje i držanje predmeta. Za vreme opšte obuke vežbanje donošenja predmeta predstavlja jedan od najvažnijih elemenata. Na osnovi te navike se kasnije razvijaju mnoge druge specijalne navike. Zbog toga je važno tokom treninga predmete bacati na različite strane i terati psa da ih traži. Kad god se pas pošalje da traži bačeni predmet treba izgovarati komandu „traži" i pokazivati rukom u pravcu bačenog predmeta. Ova vežba je važan preduslov za uspeh kasnijeg dresiranja lovačkih pasa da pretražuje okolinu. Tokom vežbi je kod psa potrebno razviti „ljubav" za predmet koji traži. Da bi se to postiglo treba se držati osnovne metode obuke zasnovane na zainteresovanosti a ne na metodi prinude.